„Jutarnji list“: Opasni plan Orbana i Vučića preko Janše

16.04.2021
I hrvatski mediji bave se navodnim “prekrajanjem granica” na Balkanu i lobiranjem da se razdvoje Sarajevo i Banja Luka, a “Jutarnji list” pokušava da otkrije šta stoji iza ideje Slovenije, odnosno “kako Orban i Vučić preko Janše guraju opasan plan”.

Kako navodi Jutarnji list, osebno je osetljiva tema navodnog non-pejpera koji je slovenački premijer Janez Janša poslao u Brisel u kojem se navodi da bi trebalo završiti „raspad Jugoslavije“ promenom granica na prostoru Zapadnog Balkana. BiH bi se rasformirala, Republika Srpska pripala Srbiji, Zapadna Hercegovina Hrvatskoj, a bošnjačka država bi dobila izlaz na more. Kosovsko bi se pitanje rešilo promenom granica (sever Kosova za Preševsku dolinu), a delovi Crne Gore i Severne Makedonije priključili bi se Albaniji.

Problem je dodatno zakomplikovala Kancelarija za medije Šarla Mišela koji je na pitanje Petera Žerjaviča, dopisnika Dela iz Brisela, prvo rekao da su primili dokument, a zatim da nisu, a i Janša je rekao da nije autor takvog dokumenta. U celu priču uključila se i Evropska komisija koja je objavila da „definitivno nije primila niti zna za ikakav ‘non-paper’“.

Ipak, 24ur.com, stranica POP TV-a, tvrdi da ima proverene informacije da non-paper postoji, a slovenačka opozicija krenula je u novi napad na vladu i traži da Janša dođe na sednicu Odbora za spoljne poslove kako bi ga ispitali o non-paperu.

Definisana pozicija Hrvatske

Izvori u Ljubljani, koji su želeli da ostanu neimenovani, za Jutarnji list su naveli da „tamo gde ima dima, ima i vatre“ i da  postoji mogućnost da je „reč o politici iza koje stoje mađarski premijer Viktor Orban i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, koji su želeli, preko Janše, da upozore EU da su nužni radikalni potezi kako bi se brzo rešila postojeća kriza na Zapadnom Balkanu. I ponudili rešenje koje bi maksimalno išlo u prilog Beogradu.“

Konačno, neke zapadne diplomate navode da je u Srbiji prihvaćena teza da su sve države, od Zagreba, ali bez Zagreba, do Skoplja, privremene (istu tezu koristi i Moskva kad se govori o većini bivših članica Sovjetskog Saveza).

U Ljubljani smatraju da se predsednik Borut Pahor u taj okvir uklapa savršeno jer s Janšom ima dobre odnose još od 2004. godine kad je bio sklon da uđe u prvu njegovu vladu, ali ga je u tome zaustavila stranka, socijaldemokrati. I ove godine Pahor je sazvao sastanak svih političkih stranaka kako bi se došlo do konsenzusa u vođenju zemlje u krizi, ali na sastanak nije došla većina opozicionih stranaka jer su tvrdile da je reč o potezu kojim se želi opravdati Janšina politika.

Osim izjave ministra Grlića Radmana, visokopozicionirani hrvatski diplomata, pod uslovom anonimnosti, za Jutarnji je izjavio da „Hrvatska nikako nije upletena u ovaj slučaj“, iako neki mediji navode da Janšin plan ima podršku Hrvatske i Mađarske. „Hrvatska je svoje pozicije definisala non-pejperom koji je ministar Grlić Radman uručio ostalim kolegama na njihovom prošlom sastanku i o kojem će se razgovarati na sledećem sastanku ministara spoljnih poslova“, rekao je izvor.

Profesor Goran Bandov za Jutarnji je rekao da su „vođe na Zapadnom Balkanu, umesto da se suoče s problemima društava – ozbiljnim kršenjima vladavine prava, korupcijom, kriminalom, gotovo nepostojećim medijskim slobodama i povredama ljudskih (i manjinskih) prava – skloniji manipulisanju, bacanju peska u oči, traženju unutrašnjih neprijatelja, pa i pričama o prekrajanju granica“.

„Možete li se vi u BiH mirno razići?“

Ako se i uzme u obzir mogućnost da Janša nije poslao non-paper u Brisel, i dalje je neupitno da je Borut Pahor pitao 5. marta članove Predsedništva BiH: „U poslednje vreme sve su češći glasovi u Evropi o tome da treba dovršiti raspad Jugoslavije. Možete li se vi u BiH mirno razići?“ To je potvrdio član Predsedništva Željko Komšić, a Pahorov ured nije opovrgao, nego tumačio da time „predsednik nije nametao ideju raspada BiH“.

Nije isključeno da je slovenački predsednik delovao u smeru premijerovih razmišljanja. Slovenačka diplomatija je navela da nije izrađen, niti je u Brisel poslat ikakav dokument, a mediji navode da je papir bio izrađen u najužem Janšinom krugu i poslat sekundarnim kanalima.

Zapadni Balkan u potpunosti je ispao iz fokusa interesa EU, što otvara prostor za avanture poput Janšinog navodnog non-papera koji bi vodio oživljavanju Vučićeve, u stvarnosti preoblikovane teze Slobodana Miloševića, o „korekciji granica“ s izuzetno ozbiljnim posledicama po ceo region, piše Jutarnji. „Ne bi čudilo da se to i sviđa nekome u Briselu i u krugu „velikih dečaka“ jer oni bi najradije da se ceo taj problem jednostavno reši sam od sebe. Pravdajući se kako se EU mora baviti važnijim pitanjima.“

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.